Alonisos, ostrvo u grupi Sporada, nalazi se odmah pored slavnog Skopelosa. Nije ni malo nalik svom dosta razvijenijem i posećenijem susedu. Teži ka razvijenijem turizmu ali sve u skladu sa svojom pozicijom prirodnog rezervata, najpoznatijeg po Monk fokama. Ostrvo je zeleno, mirno i podseća na malu varošicu. Ovo je destinacija za odmor i ljubitelje ronjenja.
Danas, jedina luka i glavni grad ostrva je Patitiri (ovde dolazite trajektom). Do 80-ih godina glavni grad je bilo mesto Alonisos (naziv kao i samo ostrvo) koje je stradalo u zemljotresu 1965. godine. Pod pritiskom vojne hunte (ko ne zna – tad je vladao teški diktatorski režim u Grčkoj), svi stanovnici su se 80-ih preselili u novoformirane varoši, Patitiri i Volos, i tada Patitiri postaje glavni grad ostrva. Danas mesto Alonisos (zovu ga Palia Hora, prevod stara hora) deluje dosta obnovljeno zahvaljujući turizmu.
Alonisos je mirno ostrvo. Nema buke od turizma, ujutru je jako lepo piti kafu na obali Patitirija i nije turistički ekspoaltisano, deluje divlje i više je „survivor“ mode – za one koje vole ronjenje, mnogo pešačenja i aktivan duh na odmoru. Takođe nema puno sadržaja: po par taverni u Patitiriju ili staroj hori, par suvenirnica i to je to. Mnogo je skromnije izgrađeno od svog suseda, plaže su šljunkovite a putevi su dosta dobri. Ovde je raj za ronioce i sve one koje žele da vide bogatstvo podvodnog sveta. Možda budete imali sreće da vidite neku od foka koja dođe do obala. Ovo je u sezoni jako teško ali zna da se desi. Ukoliko se desi, trudite se da držite distance. Foke misle da je koža ljudi jaka kao njihova i zabeleženo je dosta slučajeva sa teškim povredama onih koji su poželeli da se malo druže. Naravno i foke žele da se druže ali u ovom slučaju, teže posledice snosi čovek. U Pattitiriju se nalazi mali, ali veoma savremen centar posvećen informacijama o vodenom životinjskom svetu.
Ovo ostrvo ima istoriju trgovačkog ostrva sa prepoznatljivim Ikos (staro ime Alonisosa) grnčarijama u kojima se čuvalo i prodavalo vino. Ali uvek je bilo u senci dosta razvijenijeg Skopelosa, čak i danas.
Na ovom ostrvu svoje vreme danju možete provesti na nekoj od plaža ili ronjenju sa organizovanim turama, a noći u nekoj od taverni u staroj hori ili Patitiriju. Hora je omanja i može se prepešačiti. Upotpunjena je slatkim grčkim tavernama, barovima i suvenirnicama. U hori do kasno uveče radi i muzej u kome možete videte kako se pre 200 godina živelo ovde.
Alonisos ima dosta sličnosti sa svojim susedom. Ovde ćete pronaći alonisopitu (umesto skopelopite), džemove, slatka, rozacede. Po rečima lokalaca alonisopitu sa jedinstvenim ukusom. Po rečima mene stranca, ne baš toliko različitim od skopelopite.
Ovo ostrvo bih preložila za ljubitelje ronjenja i aktivan odmor bez mnogo buke i preteranog broja turista. Takođe ovo ostrvo možete posetiti i kao dodatnu destinaciju za vreme boravka na popularnim susednim ostrvima, Skopelosu ili Skijatosu. Mislim da je pet dana dovoljno da obiđete ostrvo užurbanijim tempom, sedam dana laganijim. Ostrvo ne bih preporučila ko ne voli šljunkovite plaže, jer ovde nije moguće kretanje bez cipela za vodu. Ali voda na ovom ostrvu je fenomenalna i čista, tako da to možda nadomesti.
PROČITAJ VIŠE:
• Plaže
Plaže su šljunkovito-kamenite ali to sve nekako ide u skladu sa survivor duhom ovog ostrva. Postoji jedna jedina prelepo peščana plaža – Chrisi Milia, ali tu su i najveće gužve. Plaža je sa izuzetno sitnim peskom i plitko je more. Plaže koje su po mom mišljenju najbolje su Gialia i Kokinokastro. Gialia je plaža lokalaca sa Kostinom kantinom gde ćete imati najbolju hranu na celom ostrvu (ne deluje na prvi pogled tako). Ova plaža je pravo otkriće, i za one koji žele da osete duh lokalaca: osećaj privatnosti i mira, jako povoljna i odlična hrana u kantini, lokalci koji onako svrate da vide Kostu, par njih sa gitarom koji pevaju lokalne i grčke pesme. Par nas stranaca, koje se zateklo ovde, je samo moglo da uživa. Atmosfera je tako domaćinska, da želiš da sediš do 10 uveče. Kokinokastro (gr. prevod – crvena tvrđava) ima dominantnu crvenu boju okruženja i presladak bar. Plaža je fenomenalna (velika preporuka). Plaža Agios Dimitrios je jako prostrana plaža, možda i najveća na celom ostrvu. spic izgleda. Ima karakterističan izgled – špicast, a grci kazu da izgleda kao jezik. Voda ovde je prelepa ali ima jaku struju i dok trepnete odvela vas dalje od vašeg suncobrana. Ovde postoje dva bara na plazi. Plaža Milia jelepa šljunkovita plaža sa lepom tirkiznom vodom i barom. Nakon 5 metara ulaska u vodu je pesak. Plaža Spartines je slabije posećena. Za nju većinom znaju lokalci. Na plaži je formiran jedan kutak u hladovini drveća gde je je ostavljeno da se besplatno koriste ležaljke i stolice (sve je malo u raspadnutom fazonu, ali bez ovog dela nemoguće je udobno se smestiti na ovoj divljoj plaži). Plaža Tsoukalia je takođe divlja plaža, bez bara ili bilo čega i preplavljena kozama jer se na samoj obali nalazi farma koza. Plaže Gialia i Tsoukalia su omiljene lokalcima za praćenje zalaska sunca. Napominjem da su sve plaže, osim Chrisi Milia, sa krupnim šljunkom i mora da se iznajmi ležaljka, jer je baš neudobno na peškiru. U svakom slučaju cene ležaljki su pristupačne i variraju od 5-15 evra za set.
• Hrana
*mesto za probanje alonisopite je Pie House u Patitiriju. Izuzetno dobra pekara za bilo šta. Za nas, pored dobre alonisopite, galopita (pita sa mlekom) je nestvarna. Cene su 6 eur za alonispitu i 3 eur za galopitu. *Panselios na ulazu u horu će vas poslati lokalci. Preskupo je pa ko želi da proba (mi nismo). *Barbarossa bar u staroj hori za posmatranje zalaska sunca. Napomena da ovaj bar ima jake cene ali je prelep. *Ovo ostrvo je ribarsko i pored alonisopite koja je obavezna, naselje pod nazivom Kalamakia ima par poznatih restorana sa morskom hranom. Maina je restoran koji preporučujem. Hrana je jedna od najboljih morskih koje sam probala.
• Dodatne informacije:
*rentanje auta na dan je 45 eura *na severnom delu ostrva je slabija posećenost i lokalci su nam rekli da ne idemo tamo jer nema šta da se vidi *postoji gradski autobus na relaciji Patitiri-Alonisos na svakih sat vremena i do kasno u noć. Cena povratne karte je 3.6 eura. *postoje privatne ture koje svaki dan obilaze neku od plaža. Odlazak oko 10 ujutru a povratak u 16h. Ovo je najbolja opcija za posećivanje plaža. Cena povratne karte je 6-10 eura. *Pešečenje na ostrvu je dosta zamorno iako ima senki od drveća. Jako je vruće i velike su uzbrdice. Ukoliko ne želite da ne zavisite od autobusa i imate nešto što vi želite da vidite rentanje auta je povoljno a putevi su dobri. *Nase mišljenje je da ostrvo ima jako visoke cene za ono što pruža. Cene su veće nego na Skopelosu koje je daleko popularnije. Od pića, hrane do preskupih suvenira. Jedino su povoljne cene za autobus ovde. Poznato je da turisti sa Skopelosa uzmu jedan dan turu po Alonisosu. Većinom su Amerikanci u pitanju tako da deluje da su ove cene formirane za nekoga ko može da plati piće 10 eura. *Malo iznenađenje su i ljudi na ostrvu. Često smo sretali nezainteresovanost zaposlenih, drzak tretman, predlozi za preskupa mesta od lokalaca ili vozač autobusa koji ne želi da prevozi putnike 3h. Naravno da je bilo izuzetaka i jako finih ljudi ali može se doživeti loš utisak. Inače unapred smo čuli ovakve komentare za meštane.